Zajednica nezavisnih država priprema sporazum o slobodnoj trgovini

Zajednica nezavisnih država koja objedinjuje većinu zemalja na postsovjetskom prostoru, učinila je važan korak ka integraciji. Desilo se to na zasedanju Saveta predsednika vlada Zajednice u proširenom sastavu, koje je održano u petak u Sankt-Peterburgu.

Njegovi učesnici dogovorili su se da pripreme za potpisivanje do kraja godine Dogovor o slobodnoj trgovini u ZND. Novi dokument treba da zameni Sporazum iz 1994. godine, čiji su mnogi stavovi zastareli i već ne odgovaraju složenim ekonomskim realijama. Na to je skrenuo pažnju svojim kolegama ruski premijer Vladimir Putin.

"U ovoj fazi izlaska iz globalne finansijsko-ekonomske krize teče bitni priraštaj robne razmene. Dovoljno je reći da se za prvih osam meseci tekuće godine naša međusobna robna razmena uvećala skoro za 30% u poređenju sa sličnim periodom prošle godine. To znači da vi i mi delujemo u pravilnom pravcu, delotvornim metodama. Naš zadatak je da bude očuvan stečeni tempo."

U principu, njega i treba da osigura Dogovor o zoni slobodne trgovine. U njegovom nacrtu jasno se određuju uslovi i procedure trgovinske zaštite. Osim toga, izjednačava se primena mera tehničke, sanitarne i fitosanitarne kontrole. To će omogućiti uklanjanje suvišnih barijera koje postoje u Zajednici na putu ekonomske saradnje, smatra Generalni direktor Centra za proučavanje postsovjetskog prostora Aleksej Vlasov.

„Mislim da je to jedan od najvažnijih sistematskih predloga koji su dati u poslednjih nekoliko godina. Očigledno da je osnova efikasne, uzajamno korisne saradnje ekonomska integracija, čiji primer je carinski savez Rusije, Kazahstana i Belorusije. Ogromne mogućnosti otvara ovaj format za mali i srednji biznis i za rast unutrašnjeg bruto proizvoda nacionalnih privreda. To je mogućnost za modernizaciju nacionalnih privreda svih zemalja ZND, uzimajući u obzir korišćenje uzajamnih potencijala kako u sferi trgovine, tako i u sferi realnog sektora ekonomije. Ovaj projekat nesumnjivo ima ogromnu budućnost.“

U Peterburgu su istaknuti i pravci dalje saradnje ZND.

„Sledeći naš cilj koji odgovara logici integracije je formiranje Jedistvenog ekonomskog prostora sa slobodnim kretanjem roba, usluga, kapitala i radne snage, sa usaglašenom ekonomskom politikom“, izjavio je ruski premijer Vladimir Putin.

„Titanska dolina“: novi ruski poligon za inovacije

Ruska vlada i kompanija VSMPO-AVISMA će u Sverdlovskoj oblasti otvoriti specijalnu ekonomsku zonu „Titanska dolina“, koja će se specijalizovati za proizvodnju gotovih proizvoda od titana i aluminijuma. Ovaj projekat će zajedno s izgradnjom inovacionog grada „Skolkovo“ biti jedan od najvećih inovacionih poligona u Rusiji.

Očekuje se da će odluka vlade o otvaranju specijalne ekonomske zone na Uralu na osnovu zajedničkog preduzeća Boing i VSMPO-AVISMA biti potpisana u toku nekoliko nedelja. Formiranje infrastrukture i prekvalifikacija stručnjaka za rad u „Titanskoj dolini“ započeće već 2011. godine. Vlasti imaju nameru da preduzeću u okviru realizacije projekta daju različite olakšice, uključujući i carinske. Međutim, glavno je što će Rusija moći da isporučuje na svetsko tržište metalne proizvode visoke tehnologije, a ne polufabrikate, kao što je to ranije bio slučaj. Samo preduzeće će dobiti jak podsticaj za razvoj, istakao je ruski premijer Vladimir Putin za vreme posete preduzeću.

„Projekat će preduzeću omogućiti da se razvija po novoj tehnološkoj bazi, da pravi valjane proizvode, da ovamo dovede naše partnere s novim tehnologijama i da proširi proizvodnju. Video sam kako preduzeće radi. Stabilno je, mnogo novca ulaže u modernizaciju. U toku poslednjih nekoliko godina uloženo je skoro 700 miliona dolara. U sledeće tri godine planiraju se investicije još na nivou oko 700 miliona dolara. Na modernizaciju će biti potrošeno ukupno oko milijardu i trista miliona dolara.“

Kompanija na čijoj bazi će biti osnovana „Titanska dolina“ je jedini u svetu proizvođač sunđerastog titana i najveći je proizvođač valjanog titana. Kao što je poznato, ovaj materijal je otporan na koroziju i uticaj različitih aktivnih materija, takođe je dugovečan. Minimalan je uticaj okoline na njega. Upravo zato se aktivno primenjuje u izgradnji aviona i mašina.

Američka aviokompanija „Boing“ u vreme izrade svog najnovijeg aviona „Drimlajner“ nije mogla bez uralskog titana i pre tri godine je postala partner ruskog preduzeća. Planira se da se u specijalnu ekonomsku zonu kao partneri privuku i drugi najveći svetski proizvođači. Između ostalog, čuveni proizvođač motora „Rols-Rojs.“

Državna korporacija „Rostehnologija“, kojoj pripada VSMPO-AVISMA ima nameru da zaključi ugovore s preduzećima iz najrazličitijih oblasti ekonomije: brodogradnje, naftne hemije, atomskog mašinstva i medicine.

Pojava tako velikog projekta nastavlja liniju modernizacije ekonomskog ustrojstva zemlje, koja je postala dominantna u radu vlade i velikog biznisa. Osim toga, njegova realizacija će omogućiti sticanje iskustva privatnog i državnog partnerstva, koje treba da postane osnova inovacionog razvoja. I država, i privatne kompanije imaju nameru da investiraju u „Titansku dolinu“, i to veoma mnogo.

Novi projekti razvoja Dalekog Istoka

U Amurskoj oblasti na Dalekom Istoku planira se stvaranje tri zone ubrzanog razvoja – prirodno-resursna zona Bajkalsko-amurske migistrale, priamurska agrarno-industrijska zona i Svobodnenskaja kosmička zona, saopštila je ministar za ekonomski razvoja regiona Marina Dedjuško.

Kako je ona rekla, planira se stvaranje rudarsko-metalurškog klastera, u koji spadaju kombinati na bazi nalazišta korisnih ruda, a takođe na bazi prerade drvne građe.

Druga zona - agrarno-industrijska – postaće osnovna karika u obezbeđivanju Dalekog Istoka namirnicama, što je povezano sa razvojom poljoprivrede, izradom stakla i hemijskom industrijom.

Treća zona je povezana sa izgradnjom kosmodroma „Vostočni“, kojim se otvara više od 10,000 radnih mesta.

(Glas Rusije)